• Tel: 0800 30 600
  • pricezadjecu@blicnet.ba
  • Majke Jugovića 25, Banja Luka

Jelena savjetuje kako se pišu priče

Smišljanje priča je najljepša igra na svijetu. Za nju nam nisu potrebne igračke, internet, ekran. Dovoljno je da zatvorimo oči i zaronimo u veliko more koje postoji u svakom od nas.

Teško je objasniti šta je dobra priča.

Da bi se smišljale dobre priče prvo treba čitati dobre priče. A dobre priče se danas teško nalaze. Jedan dobar bibliotekar ili blagorodan nastavnik maternjeg jezika je vredniji od deset dobrih igrica, vjerujte mami trinaestogodišnjaka koji guta dobre knjige. A kad se čitaju dobre knjige i kad se osluškuje to unutrašnje more, onda mogu da nastanu dobre priče. Ne moraju. I većina priča koje neko napiše (čak i kad je taj neko pisac) nisu dobre. Treba onda iskreno pročitati vlastite priče i reći: ovo nije dobro, ovo može bolje. Pa napisati bolje. Pa još bolje. Meni se priče dese u najčudnije vrijeme. Dok perem zube, šetam ulicom ili mijesim kuglof. Zapišem ih I ostavim da se odmore. Kad ih pročitam sutra (praveći se da ih nisam pisala ja nego neko drugi) uvijek vidim da sam nešto zabrljala, pa popravljam. I tako nekoliko puta. Doduše, kad je dosta tih ispravki, to vam ne znam reći. To morate da procijenite sami. Ili da tražite pomoć.

Pokažite svoju priču najboljem drugu ili nekoj osobi od povjerenja. On će vam iskreno reći je li dobra. Dobra priča, pored toga što mora da ima glavu, tijelo i rep ili zvanično rečeno, uvod, zaplet, peripetiju i rasplet, mora da ima nešto od čega poskoči srce. Svako ko voli priče nepogrešivo zna da je dobra samo ona u kojoj jedva čekamo da vidimo šta će dalje biti. Priča mora da bude zabavna, uzbudljiva, i da, kad je pročitamo, bar još malo mislimo o njoj. Mora da sadrži neki događaj, nesvakidašnji, događaj koji nismo već pročitali u nečijoj tuđoj priči. Ono što se ponekad uče u školi, pouka i poruka, to nije nužno u svakoj dobroj priči. Postoje divne priče bez jasno definisane pouke i poruke, ponekad je poruka samo da je lijepo čitati, i to je sasvim ok. Ne treba se opteretiti velikim poukama i porukama. One ionako najčešće dođu same iz dobrih priča, nisu smišljene unaprijed.

Priča mora da bude napisana iskrenim riječima. Ptičice, cvjetići i životinjice nisu bolje od ptica, cvjetova i životinja, iako dosadni odrasli često uče djecu da jesu. Odrasli često djecu uče pogrešno, da su priče za djecu neko tepanje i prenemaganje s jasnom poukom, a sami znate da to nije tako. Dobra priča može da nastane samo ako mi iskreno i svim srcem uživamo i igramo se dok je pišemo. Kad se piše da bi se zadovoljila nastavnica ili mama, rijetko nastaju dobre priče. Jedan naš poznati pisac je rekao da se ljubav ili mora ili ne može. Tako je i s pričama.

Sve u svemu, zašiljite olovke - uglancajte tastature, kako god da radite, svejedno je, i počnite da se igrate riječima. Ne razmišljajte o tome kome će se dopasti i šta će reći žiri. Napišite nešto što biste sami voljeli da pročitate. I kliknite "Pošalji priču". Mi vas čekamo.




Prijavite se za novosti

Unesite Vaš email a mi ćemo vas obavijestiti kada god objavimo nove priče.